Angie na TV-u

Iako sam jedno vreme i sama radila na nekim televizijama, ovaj put je za mene ovo bilo potpuno novo stresno iskustvo, jer sam se prvi put našla na drugoj strani, odnosno prvi put je meni neko postavljao pitanja, a ne ja nekome. :D

Obično nemam tremu od kamera i sličnih stvari, ali ovaj put, nadam se da se to nije videlo, nije mi bilo svejedno. Osim što sam se uplašila kako li ću izgledati i šta ću pričati, to jutro kad sam ustala iz kreveta na levoj strani čela mi je izašla tolika bubuljica da sam htela da iskočim iz kože. :) Nije bilo dovoljno što je u pitanju bubuljica, nego mi se i pola čela nadulo od te grozote. Naravno ako nešto može da krene po zlu, krenuće! :( Umesto da razmišljam o odgovorima koje ću dati, moja pažnja je potpuno bila usmerena na čvorugu koja mi je naprasno izrasla.

Odlučim da se ne nerviram i da lepo smireno odem kod svog frizera. Predložim ja njemu da mi skrati šiške ne bi li to čudo nekako zamaskirala. Međutim, kad sam mu to rekla, samo me je pogledao i rekao: ,,nema šanse da opet menjaš frizuru, uostalom, šiške to neće prekriti...". Mislim da je to bio trenutak koji me je delio od totalne histerije, od onog stanja kada vam padne ,,roletna" i kada poželite da se bacite na pod i krenete da udarate i nogama i rukama ne bi li izbacili to ludilo što pre. Kako srećom nisam dobila dečiji napad bezumlja, kada je čovek shvatio koliko mi je bitno da ta nesavršenost nestane sa mog lica predložio mi je da jednostavno promenim razdeljak i da na taj način privremeno prikrijem to, to nešto! :) Tako da sam taj dan ne bi li izgledala iole normalno jednostavno promenila razdeljak. Hm, kakav poduhvat! :)

Iako mi je posle u toku razgovora kosa non stop padala na lice, sreća po mene i velika zahvalnost montažerima, ti delovi, kada besomučno sklanjam kosu sa lica, nisu ni ubačeni u ovaj prilog, pa sve izgleda kao da je na svom mestu. Jiipiii jeee, još će neko pomisliti kako sam sve ono ipričala u dahu! :)

E sad...pfff... što se tiče uopšte pojavljivanja u ovom prilogu, za to je zaslužna Sonja o kojoj sam već pisala u nekom od prethodnih postova. :)  Pa evo da već jednom ispovedim dušu o svemu onome što se dešavalo pre samog razgovora.

Budim se ja jedno jutro (za mene jutro, za nekoga već dan:) i naravno pre nego što bilo šta uradim, što normalan svet inače radi, onako raščerupana, krmeljiva krenem da pregledam mail-ove, da gledam da li je ikome stalo do mene na fb-u, da li me iko na ovom svetu uopšte treba taj dan. Kad ono, u inboxu na fb-u stigla porukica od Sonje da je videla moj blog, da joj se dopada i da bi želela da pričam sa njom na tu temu za prilog koji ona pravi o blogerima za televiziju na kojoj radi. Uh, al sam sročila! :)

Prvo sam pomislila šta ja da pričam o tome, još uvek nemam taj utisak da bi trebalo bilo šta javno da kažem, ipak sam još uvek nova u svemu ovome. Istražujem, uživam, nisam sigurna da li to još uvek zaslužuje da se nađe u medijima. Međutim, posle malo razmišljanja o tome, pomislim pa hajde što da ne. Učiniću uslugu i sebi i njoj, pa neka ide život! :)

Kada sam napokon odlučila da ipak pričam o tome, čule smo se par puta gde da se nađemo i tako to. Naravno, s obzirom na to da sam mogla da izaberem mesto gde najčešće visim, odabrala sam Šikaricu. :) Osim što mi je drag taj prostor kao i ljudi koje tamo srećem, smatrala sam da ću se tamo najprijatnije osećati....a i tapete su prelepe, znala sam da će se odlično slikati! :)

Kada smo definitivno utanačile kada i gde, to jutro pred odlazak na priču, trebalo je odlučiti i šta da obučem. Kako se ovaj blog bavi modom zaista mi je bilo glupo da se pojavim u nekim dronjcima. Mislim da mi je razmišljanje o tome probilo mozak, jer naravno ništa nije bilo dovoljno dobro, ništa što imam u ormaru u tom trenutku nije izgledalo dovoljno zanimljivo, tako da sam na kraju pribegla najjednostavnijem rešenju. Obukla sam sve crno i ovaj tufnasti sako i mislim da nije ispalo loše. Naravno uvek može bolje, ali ono što je mnogo bitnije jeste to što sam na pitanja koja su mi bila postavljena odgovorila isto onako kako bi odgovorila nekoj svojoj drugarici na kafi. Iako me moja preterana nekada i surova iskrenost košta mnogih stvari u životu, jednostavno ne znam drugačije, pa ko može da me podnese hvala mu, ko ne može, neka mi da još koju šansu. :)

Pffff....onaj deo kada sam se saplitala po kući dok sam oblačila pantalone i majicu za ovo snimanje neću baš opisivati, ali bilo je vrlo zabavno gledati me. :) Bar tako kaže moj ukućanin, koji me zbog te moje nesavršenosti valjda i voli! :)

Eto, tako to izgleda, stresno je, ali svi mi volimo pažnju...pa i ja sam od krvi i mesa, pa neka mi sude! :)