Accessorizeom protiv virusa

Photo by Angie Style Guide

Iako sam ovih dana zaradila neki prolećni virus bila su dovoljna dva dana da ga preležim i neko sitno iznenađenje da ga preživim. Na sreću pored sebe imam osobu koja u svakom trenutku zna kako da me vrati u život. Nekome je potreban kiseonik, infuzija, ali ne i meni, ja sam jednostavna, komad neke đinđuve i eto me, opet dišem punim plućima. Iako su mi verovatnije bili potrebniji tost i čaj moj stomačni virus je prošao iste sekunde kada mi je u krevet stigla ova divna narukvica. Ok, dobila sam i tost i čaj i supicu čak, ali iz nekog čudnog razloga manje sam im se obradovala. ;)

Ništa lepše nego kada neočekivano dobijem ono što najviše volim, a ko to ne voli i ja pričam gluposti.:) Iako nisam uspela da se radujem kako to inače radim, ipak i polu živa uspela sam da pokažem bar malo zahvalnosti za ovako prelep neočekivani poklončić. Bez obzira što sam bila u muškoj majici i sva raščerupana od dugotrajnog ležanja nisam mogla da dočekam da mi bude bolje pa da je stavim na ruku. Taj prizor je verovatno bio tužan, ali meni je zaista ova narukvica dala snage da se izborim sa nesnosnom mučninom i povišenom temperaturom. Sigurno su ovi biseri i plastično kamenje koje nije ni drago ni poludrago uticalo na moj brzi oporavak. Neverovatno je kako su i ovog puta biseri, pa makar i plastični bili efikasni i delotvorni za moj posrnuli ženski duh. :)

Prizor u kome ležim u pomenutoj izgužvanoj majici sa narukvicom oko ruke verovatno je bio i pomalo komičan. Međutim, uvek sebi kažem: ,,Endži, kada se osećaš najgore, daj sve od sebe da izgledaš najbolje!". Naravno da je moj izgled bio daleko on najboljeg, ali mi je bar zglob leve ruke bio privlačan. Nije loše, bar je nešto bilo tip-top, ionako sam bila pokrivena preko glave tako da slučajni gost ne bi ustuknuo pred mojom zanosnom pojavom. Narukvica je bila tu da dokaže da se stoički držim.

No, sada sam dobro, hvala na pitanju! :) Za divno čudo, više mi nije muka, pa sam svoje izgubljene dane morala da nadoknadim nekontrolisanim prejedanjem slatkišima. Posle supa iz kesice i kuvanog krompira bilo šta bi bilo ukusno, ali ipak sam morala da se vratim u život u velikom stilu. Prvi 1000 kalorični desert koji sam brzinom svetlosti očistila bio je Mille Foghlie, razumljivije rečeno krema od vanile, sa lisnatim testom i jagodama. Taj je platila Coka, verovatno se posle pokajala što me je uopšte ponudila da ga uzmem... mislim, sasvim sigurno me još psuje... joj, samo da rodbina nije na spisku! :)

Današnji slatki greh ništa manje kaloričan i ukusan od prethodnog bio je Mozaik kolač od jabuke, koga logično čine iseckane jabuke, izdrobljeni keksići i puuuno cimeta, kao šlag na tortu uz to je išla još i kugla sladoleda. Uh, jedva čekam reprizu! Iako još imam povremenih poteškoća sa varenjem, mislim da bih ova dva kolača pa makar i na nos izlazila opet jela i to uz najteži oblik mučnine. Ok, malo sam preterala, ali skoro da je tako! :)

Dakle, ta moja kratkotrajna bol se na kraju isplatila, jer u nekom drugom scenariju mogla sam da dobijem i jednu veliku šarenu lažu, ali eto, ipak mi se sreća osmehnula. Lepo poslovica kaže: ,,Posle kiše dođe sunce!". Valjda sada neće obrnuto da mi krene, ovo sunce mi savršeno odgovara, ne želim promene, ni smene, juuhuu hej ti gore dobro mi je i ovako, ništa ne menjaj... :)