Angie sama sebi

Photo by Angie Style Guide

Do sada sam izbrisala dva teksta misleći da su prosečna, dosadna i da dan kada sam rođena zaslužuje mnogo više. Takoreći ovaj današnji post i fotku poklanjam samoj sebi, ali ih i delim sa vama jer je tako slađe. :)

Verovatno ni sada ovo što pišem neće biti baš prosvetiteljski, ali danas mi to ni nije poseban cilj. Želim samu sebe malo da zabavim, pa zato puštam misli da nekontrolisano lete ne bi li videla koliko sam odrasla u odnosu na prethodne godine. :)

Verovatno je da sam postala još mlađa, jer je to nekako slučaj sa mojim okruženjem, pa verujem da ni ja nisam ostala imuna na tu kolektivnu infantiliju. Ne znam zašto smo svi sve luđi i želimo da budemo sve mlađi, ali znam da je to nepobitna činjenica protiv koje se ne može. :)

Zašto pišem u prvom licu množine? Pa zato što neću sama da snosim odgovornost za detinjasto ponašanje koje je postalo simptomatična pojava u našem gradu. Šta je lek za ovu epidemiju, zaista ne znam, ali da smo se svi pretvorili u neozbiljne pubertetlije to je sasvim sigurno. Možda nam neki i zameraju što živimo toliko veselo, ali život je definitivno lakši kada tako odlučimo. Svaki dan je isti, samo je stvar u tome kako želimo da ga provedemo. Moj definitivni izbor je dan uz puno smeha, ljubavi, radosti i mira! Eto, možda sam upravo odala sve svoje rođendanske želje. Ok, onu knjigu što sam naručila od Coke to i dalje stoji iako nije navedena u prvoj četvorki! :)

Juuhuuu, moj divan dan je već počeo i mislim da ću tek ujutru odlepiti po pitanju dečijeg ponašanja. Ok, neću brisati nos o rukav, ali sigurno neću ni sedeti uštogljena i ozbiljna, tu fazu sam prošla kad sam bila mlađa, sada je vreme za glupiranje. Možda i nije loše što starim, nema više velikih očekivanja, zabluda, nerealnih ambicija, stvarno je lakše kada se čovek osvesti. Možda zato i ne izlazimo iz kafane, život baš i nije ispao onakav kakvim smo ga zamišljali. :)

Međutim, ne žalim se, na kraju se sve kockice slože onako kako treba. :) Ok, možda nisam zaradila milione, možda se ništa nije dogodilo od onoga što sam planirala, ali sve ono što jeste i na šta definitivno nisam uticala čini me srećnom, valjda to i jeste poenta života. Da, definitivno jeste, možda ta životna lutrija i nije toliko loša. :)

Možda bi trebalo da se uozbiljim, možda bi trebalo da živim kao sav normalan svet, ali ne, ipak mislim da neću, jednostano to neće ići! Dovoljno je što se bližim tridesetoj i što antirid sve manje deluje, ne smem život preozbiljno shvatati od toga bih mogla dodatno da ostarim! :)

Zato 'ajd prijatno! :)

p.s. Vidi se da je ovaj tekst rezultat nekontrolisanih misli, zato ne zamerite, bar ne danas! :)