Samougađanje je ok

Photo by Angie Style Guide

Dugo sam čekala ovaj vikend i na kraju kao što lepo ljudi kažu: ,,ko čeka taj i dočeka". Bio je to jedan vrlo sportski mini odmor. Kada kažem sportski, podrazumevam neobaveznu odeću, minimalno šetanja, duge razgovore u nekoj udobnoj fotelji ili još bolje garniturici i smejanje do iznemoglosti. Ovo poslednje je vrlo delotvorno za vežbanje trbušnjaka. :)

Iako je Coka na moju izjavu da nam je baš lepo dok uživamo u ovako sportskom danu prasnula u smeh, za mene je to zaista bio aktivan dan samim tim što provodim vreme na svežem vazduhu, za razliku od meseci provedenih u kući za računarom.

Disanje svežeg vazduha sam htela da produbim još nekom aktivnošću, ali iz nekog razloga to mi nije baš pošlo za rukom. Čim sam videla gomilu srećnih lica zavaljenih u mekane jastuke moj entuzijastični pristup ka nasilnom znojenju je brzinom svetlosti nestao. Umesto pohoda na koji prošetani kilometar, moja pažnja se usmerila ka pohodu na prelepe bele sofe. Kao što vidite, Coka je uživala i sigurno joj je više prijalo ispijanje kafice, nego prelaženje 7km oko Ade. Moja želja da joj ugodim bila je jača od moje želje za šetnjom. Ok, moja želja da ugodim i sebi bila je takođe prisutna, ali je ipak bolje reći da je to bila Cokina potreba koju sam morala da poštujem. :)

Fotka potvrđuje da sam se izborila za mesto među ,,gušterima" i sada kad malo bolje razmislim zaista mi ne nedostaje mučno znojenje radi bolje linije. Šetaću kad mi se bude šetalo, juče mi se uživalo na pasivniji način. S vremena na vreme lepo je uživati bez griže savesti. Ovaj vikend je upravo i bio takav, bolje rečeno bio je bolno hedonistički. Ali kao što rekoh, ne kajem se! ;)

Ovim postom samo želim da podstaknem malo sposobnosti za samougađanjem. Ne mislim samo na sebično ugađanje samom sebi, već mislim na iskorišćavanje objektivnih okolnosti na najbolji mogući način radi osećanja zadovoljstva. Dakle, ako je sunčan dan iskoristiću ga tako što ću odvesti dragu osobu na mesto gde oboje podjednako uživamo, a ako je oblačan, kupiću joj neku glupost kako bih je oraspoložila (mislim na osobu a ne na ženu), jer samim činom davanja ugađam i samoj sebi. U slučaju da sam sama kod kuće, staviću masku na lice, lakiraću nokte, slušaću muziku, mackaću se do iznemoglosti. Poenta je u stalnom održavanju osećanja sreće.

Način na koji ću do nje doći krije se samo u koncentraciji i stalnoj želji za njenom prisutnošću. Dakle ako samoj sebi uz pomoć sitnica činim život lepšim, onda sam na dobrom putu da mi sveobuhvatno shvatanje sopstvenog života zaista i bude srećno.

Zapravo za sreću nisu meni juče bili potrebni ni jastuci ni šetnja, već mi je bilo potrebno prisustvo drage osobe, njeno prepuštanje uživanju, njeno dobro raspoloženje. Beli jastuci su bili samo dodatni stimulans za lepše estetsko okruženje koje mi je stvorilo osećaj udobnosti, ali za sreću bila je potrebna pre svega komunikacija sa mojim alter egom, odnosno ovom malom sa slike što liči na Kapri sladoled.

Dakle sitne materijalne stvari poput kafe i kisele vode, plus osoba sa kojom delite sve i svašta, plus obraćanje pažnje na lepe stvari koje ovaj svet čine podnošljivim jednako je istinsko zadovoljstvo i  ispunjenjenje.

Malo nečije pažnje uz srk dobre kafe, u meni zaista stvara osećanje sreće koje se trudim konstantno da  negujem. Nije baš uvek lako, ali uz vežbu je moguće, zato ću ove sportske dane sve češće praktikovati sa svima onima koji mi neće odvalčiti pažnju od lepote življenja.