Kad' porastem biću Garance

Photo by Garance Doré

Jedan od blogova bez kojih ne mogu više da zamislim dan jeste i blog Garance Dorè. Već sam pisala o njoj i moja fascinacija njenim viđenjem sveta i mode ne prestaje. Osim što je sve napisano i fotkano bez ikakvog opterećenja kroz celu njenu priču je prožet profesionalizam koji apsolutno ne opterećuje. :)

Ne želim da krijem da mi je ona uzor, jer sve što ona napiše, fotografiše za mene predstavlja ideal kome se teži. Svako jutro kada otvorim oči pre nego što pogledam šta se dešava i na facebook-u prvo pogledam njen blog. Naravno da ni ona ne ,,postuje" svaki dan, pa čak nekada ni svaki drugi, ali kada god vidim da je nešto napisala, fotografisala razmišljam o tome koliko i ja želim nešto tako kvalitetno da stvorim. Nekada čak ne uspevam normalno da pročitam ceo tekst jer čitam svaku drugu reč kako bi što pre videla šta je ova dama tog dana imala da kaže. Suludo je to što radim, ali ipak radim! :) Svakako se ponovo vratim na redove ispisanih reči, pa ispočetka čitam neke delove, analiziram slike, zamišljam i razmišljam kako se ona stvarno osećala tog dana, poistovećujem se ili umišljam ,,kbb šbb". :)

Photo by Garance Doré

Moja stalna težnja za kvalitetom, a ne kvantitetom utiče na tempo mog pisanja, pa se često zapitam kako ljudima poput Garance Dorè i njoj sličnim polazi za rukom da tako često objavljuju tako sveže i interesantne stvari. U odnosu na nju sam totalni skorojević, ali verujem da upornim radom se može postići sve bolji sadržaj uz naravno veliko strpljenje koje je u deficitu ovih dana. Uostalom ta bolest je celu našu generaciju zahvatila, pa onda i ja kao i svi ostali moram da se izborim sa njom. Kako se leči nemam pojma, pa ako neko zna, neka ne škrtarti na rečima!? Jako kvalitetne stvari ne dolaze brzo i odmah, ali kontinuiranim radom sasvim sam sigurna da su dostižne.

Zato, težimo im! ;)