Umetnošću do stila

Kako za mene stil ne predstavlja samo način odevanja, odnosno modu koju konzumiramo, za njegovu izgradnju neophodni su i drugi aspekti života. Zapravo smatram da stil nije moguće oblikovati samo besomučnom kupovinom odeće, već da je za njegovo stvaranje potrebno posmatrati i živeti i ostale aspekte života kako bi on bio potpun i smislen. Sve te druge stvari mogu biti bilo šta što u nama budi bilo kakve emocije i stavove koje smo, pritom, svesno ili nesvesno izabrali da nas grade ili su nas već izgradili. Međutim, da bi ti stavovi bili što pametniji i dublji neophodno je da se što češće setimo umetnosti. Važno je da je redovno upijamo kako bi se s vremena na vreme osvestili, uvideli svoje greške i vratili se pravim vrednostima života.

Iako umetnost nema direktne veze sa modom, za mene ona predstavlja jednu od najvećih inspiracija za njeno stvaranje i iz tog razloga se usuđujem da o njoj pišem.

Nisam baš sigurna odakle da počnem, skoro da se tresem od uzbuđenja što nešto poput Google Art Project-a uopšte postoji. Taj sajt za mene predstavlja blago koje kao da je bilo zakopano stotinama godina i tek sada sam ga pronašla. Što bi narator u filmu Ameliè, kada ona pronađe kutijicu iza pločica u kupatilu, rekao da se ona u tom trenutku osećala kao prvi pronalazač Tutankamonove grobnice, eto otprilike toliko je i moje uzbuđenje što sada mogu izbliza da gledam dela najpoznatijih svetskih umetnika i što usput mogu nešto i da naučim.

Mogućnost da se virtualno krećem kroz neke od najpoznatijih svetskih muzeja u meni stvara jako ushićenje, jer do sada ni jedna knjiga tako precizno i široko nije bila u mogućnosti da prikaže riznice svetske umetnosti. Osim što je na taj način moguće prošetati kroz npr. Rijksmuseum, Tate, Moma, Hermitage, Versailles i mnoge druge, svako platno moguće je pogledati toliko detaljno da je to zastrašujuće. Rezolucije fotografija koje se nalaze na ovom sajtu, toliko su ogromne, da je bukvalno moguće videti svaki potez četke, čak i onaj najsitniji npr. na oku ili bilo kom drugom detalju na platnu.

Ono što me malo potresa kada vidim koliko je truda u to uloženo, što u stvaranje jednog ovakvog projekta, što u stvaranje tih prelepih slika, skulptura, mozaika koji su tolike godine tako dobro očuvani, ne mogu, a da se ne zapitam zašto smo mi toliko postali lenji i površni. Ta lenjost odražava se na sve, pa i na naše odevanje samim tim i na naš stil. Da bi se to promenilo smatram da je konzumiranje nematerijalnih stvari jako bitno iz razloga što ono najviše utiče na oblikovanje kako nas samih kao ličnosti tako i na oblikovanje našeg stila u svim sverama života. Ključ koji pravi nijanse među nama leži upravo u onome što smo mi iznutra, a na čemu  bi neprestano trebalo da radimo. Radeći na svom unutrašnjem biću nesvesno radimo i na svom stilu koji odaje ono što smo mi ustvari.

Umetnost je postala dostupna svima i to je ono što je najveće bogatstvo ovog art projekta. Da li će je svi pravilno doživeti i tumačiti to je sasvim ne bitno, jer je razumevanje u krajnjem slučaju sasvim relativna stvar. Što se umetnost više ,,upija" to se više razume, ali kao i u svemu drugom, potrebno je vreme.

Zato što nas umetnost oblikuje, prosvećuje, produhovljuje, eto zato je za mene njena dostupnost toliko bitna. Što smo više umetnošću oblikovani to nam se otkriva više životnih tajni čije saznanje utiče na naš stil bilo da se on tiče oblačenja, uređenja kuće, manira ili bilo čega drugog.  Umetnost nas čini gracioznijim, elegantnijim, pametnijim, a sve to zajedno po mom mišljenju predstavlja bolju polaznu tačku ako ne za uspešniji, onda bar za lepši život.