Čelična Jelena Ćirić

Inspirisana fotografijama Bojane Bošnjački, prošle subote sam se upustila u malu avanturu. Ceca, moja foto dugarica, predložila mi je Bojčinsku šumu. Znajući da stalno negde luta i pronalazi neverovatna mesta za fotografisanje, bez razmišljanja sam se tamo i uputila.

Ako me pitate gde je Bojčinska šuma, teško da bih umela precizno da objasnim. Slušajući svoj instinkt, nekoliko puta sam uspela da zalutam, sve dok nisam naletala na znak pored puta koji me je uputio na pravo mesto. Za one koji se malo bolje snalaze po obodima grada, to je odmah iza Surčina.

Da bi sve izgledalo što bolje, kao asistenta sam povela omalenu Coku, a model za ovo foto druženje bila je Cecina prijateljica Jelena Ćirić.

Hm, Jelena... Šta reći osim da je zaista divna osoba, jedna od retkih koja me je istrpela čitav dan. Osim što joj kao vodič baš i nisam ulivala poverenje, izdržala je i moju suludu ideju da nekoliko sati provede u kratakim rukavima na snegu.  Posle snimanja sam je, kao da sam joj mama, podsećala da popije andol i vitaminsku bombu.

Photo by Angie Style Guide

Mislim da je Jelena imala svo pravo ovog sveta da me ispsuje, ali iz nekog razloga to nije učinila. Staloženost koju poseduje u životu nisam videla. Svaka njena reč je odmerena i na mestu, ne priča ni malo ni previše - sve je u savršenom balansu. Strpljenje koje ima, a koje meni svakako manjka, u toku rada mi je ulilo snagu i motivaciju. Nekoliko puta sam se toliko zanela da mi je Coka davala znak očima da je žena ipak u kratkim rukavima i da bi trebalo da napravimo pauzu.

Sreća pa sam u kolima imala neko kuvalo kome je trebalo tričavih sat vremena da ugreje vodu za čaj, inače bismo svi posle tog dana imali ozbiljne zdravstvene posledice. Piti čaj u sred šume ipak je bila privilegija nas koji od prijatelja dobijamo ovakvu vrstu poklona (OK, to je Damirovo kuvalo, ali, što je njegovo to je i moje :)

Jelena mi je pred odlazak rekla da je stidljiva i da nije sigurna da li će uspeti da izvede ono što od nje budem tražila. Mislim da se na fotografijama ta stidljivost ni najmanje ne primećuje, a, koliko sam primetila, ni u toku fotografisanja se nije ispoljila.

Photo by Angie Style Guide

Sve što se dešavalo u šumi imalo je najbolji mogući scenario. Međutim kada sam odlučila da krenem u potragu za nekom ergelom, pojavili su se omanji problemi. Pratila sam putić koji nas je vodio u nepoznatom pravcu. Pomislila sam: ,,Zašto ne bismo malo istraživale, možda budemo naletele na nešto interesantno!" Vozila sam nepuni minut kada se ispred nas otvorio nepregledan vidik. Sa desne strane nalazila se ergela, a levo i ispred nas jedno veliko ništa. Sreća me je toliko obuzela da sam počela da vrištim i zahvaljujem se Ceci koja je u tom trenutku bila u Nišu i, na osnovu mojih pretpostavki, telepatski nas vodila do čarobnog mesta gde se mogu napraviti divni nesvakidašnji snimci.

Počela sam usplahirana da govorim Coki i Jeleni kako nas je upravo Ceca dovela na željeno mesto. U tom euforičnom stanju pomislila sam kako bi trebalo da okrenem kola, da se kasnije, kada budem još umornija, ne bih maltretirala po viskoznom terenu. Kako mi je kroz glavu prošla misao da ne bi bilo zgodno da se zaglavimo, iste sekunde sam uspela da nas ukopam u mestu. Nije bilo šanse da se izvučemo! Probala sam sve: napred, nazad, levo, desno... ali to je samo pogoršalo stvari. Definitivno sam dokazala da se ne snalazim u neplaniranim situacijama u prirodi.

Kada sam već cela kola isprskala strašnom bojom, nije mi preostalo ništa drugo nego da izvidm situaciju spolja. Otvorivši vrata, shvatila sam da osim blata u toj smeđoj mešavini ima i konjske balege! Teško je opisati histeričan smeh koji me je tada obuzeo. Da ne pričam o čizmama ukaljanim do kolena...  Da ludilu ne bi bilo kraja čak sam i Coku koja ima dozvolu ali ne vozi, zamolila da sedne za volan. Počela sam da se busam kako ću ja velika žena uspeti da izguram kola, ali, naravno, nisam uspela i naravno da je Coka, dok je točak šlajfovao, uspela da me uflekala pomenutom podlogom. Svo to vreme, Jelena je staloženo posmatrala šta se dešava. Iako sam joj priredila nezaboravno iskustvo,

sa vilinskom odećom i jakom šminkom, moram priznati da je izlgledala fantastično! Još jednom joj se javno izvinjavam zbog nelagodnosti, ali mora priznati da je ipak bilo zabavno!

Photo by Angie Style Guide

Događaji su dalje tekli ovako:


Od muke sam stavila tijaru na glavu, bisere sam već imala oko vrata i tako se, sa glavom u oblacima, pravila da ću naći rešenje koga realno nije bilo. Već mi je kroz glavu prolazilo kako ćemo noćiti u nedođiji i deliti jednu jabuku koja nam je preostala. Mislim da sam pozelenela od muke!  Videvši da mi nije dobro i da se histerično smejem jer nemam rešnje, Coka je predložila da nabacamo sneg kako bismo napravile kakvo-takvo tlo preko koga bi se moglo preći. Naravno, sneg se brže topio nego što smo ga dovlačile, tako da ta bistra ideja nije urodila plodom. Ne bih se više blamirala šta sam sve pokušavala, ali činjenica je da smo se na kraju izvukle.

OK pojavio se traktor... niotkuda! Kako, kojom magijom, nemam pojma! Samo sam u jednom trenutku videla Coku kako trči preko poljane ka šumi i viče, ,, Gospoooodineeee!" Hahahaha, to je bio prizor od milion dolara!  Angie sa tijarom i biserima u blatu i u ... do kolena , ova u mini suknji trči i doziva pomoć, a Jelena za to vreme presvlači vilinsku odoru i verovatno misli šta joj je sve ovo trebalo u životu.

Coka je očigledno dovoljno treptala, čim su momci bez puno pitanja doterali traktor i počeli akciju spašavanja nesposobnih nafrakanih žena. Majstor je bez problema kleknuo na kolena i privezao deo kanapa za kola. Rekao mi je da sednem u kola i ne radim ništa. Bez pogovora sam to i učinila. Kada mi je već rekao da ništa ne radim, iskoristila sam priliku da fotkam ove dve kako se valjaju od smeha pored najružnijih konja koje sam u životu videla. Prizor u kojem me traktor vadi iz blata i g....., sa sve biserima oko vrata sa tijarom na glavi dok fotografišem dve žene koje histerično vrište, verujem da je bio prilično besmislen i iracionalan, ali... najbitnije je da smo se izvukle.

Kad se sve okončalo, pobedonosno sam rekla da ipak nećemo fotografisati drugu odevnu kombinaciju. Coka se zacenila od smeha i rekla: ,,Nemoj da pričaš, stvarno nećemo?! Šteta!"

Izvinjavala sam se Jeleni nebrojeno puta, ali, kao što na početku rekoh, ova žena ima čelične živce što se u više navrata pokazalo na ovom simpatičnom izletu. Još uvek nismo bile na kafi, ali verujem da je prošlo dovoljno vremena da mi oprosti ludu bojčinsku akciju. Coka znam da nikada neće, ali i to je deo prijateljstva.

Još jednom, zahvaljujem se svom asistentu Jovani Coki Stanković, najstrpljivijem modelu Jeleni Ćirić i Jane Doe vintage shop - u koji nam je obezbedio odeću za ovu šumsku avanturu.