Anamarija Brkić - Haute Couture iz susedstva

Photo by Angie Style Guide

Prelepa devojka u koju upravo gledate je Anamarija Brkić. Oni koje su u modnim krugovima sigurno su čuli za njeno ime, a oni koji je ne prepoznaju u pitanju je jedna od najpoznatijih hrvatskih dizajnerki.

Neko bi pomislio da su žene iz modnog sveta umišljene, izveštačene i nepristupačne, ali kada je u pitanju ova mlada dama sve te predrasude padaju u vodu. Njena neposrednost i jednostavnost su toliko izražene da sam družeći se sa njom povremeno zaboravljala ko je zapravo ona u zagrebačkom miljeu. Iako nisam od onih koji imaju idole i zbunjuju se pred ljudima koji su poznati široj javnosti, dan kada je trebalo da fotografišem Anamariju za mene je bio poprilično uzbudljiv i pomalo stresan.

Anamariju sam upoznala na Korčuli. Kao i svi ostali dolazila je ispred ,,naše" kuće u ulici Depolo. U toj gužvi bilo mi je jasno da se nalazim među interesantnim ljudima, ali nisam ni slutila da će pored mene sedeti neko ko se uspešno bavi poslom o kome sam kao dete godinama maštala.

Iskreno nisam ni ja odmah mogla da povežem ime i lik. Za njeno ime sam negde čula, ali naravno nisam imala pojma kako izgleda. Kada sam sa Irom Kapor, inače divnom devojkom po čijim je precima nazvana cela jedna ulica na Korčuli, popričala o njenim i mojim interesovanjima, ona mi je samo rekla da u ovom društvu ima još zaljubljenika u modu i da upravo gledam u jednu od najpoznatijih hrvatskih dizajnerki Anamariju Brkić.

Kako je rekla ime tako mi je zazvečalo u glavi, jer ako sam ja za nju u Beogradu čula, onda verovatno Zagreb i bez razmišljanja zna ko je u pitanju. Pomislila sam: ,, Bože, dolazak na Korčulu je nešto najbolje što mi se u skorije vreme desilo!". Da ne bih bila napadna nisam se odmah predstavila i pitala da je fotografišem. Iako sam bila umerena u ponašanju u meni je toliko gorela želja da radim sa njom da sam htela da vrištim zbog neizvesnosti. :)

Drugo veče kada je Anamarija došla u jednoj od svojih kreacija iz nove kolekcije, u prelepoj bež maxi haljini od viskoze sa ogromnim cvetom na levom ramenu, htela sam da je izljubim od sreće. Više nisam mogla da izdržim i pitala sam je u nekom neobaveznom razgovoru šta misli o tome da jedan dan prošetamo i malo se fotografišemo za moj blog. Velikodušno je prihvatila, ali je dogovor bio takav da je to izvodljivo pred kraj mog letovanja, na šta sam naravno pristala.

Izabrala sam pretposlednji dan. Mislim da je to bio najgori mogući dan koji sam mogla da odaberem. Svetlo je bilo katastrofalno, jako sunce i teški oblaci naizmenično su se menjali. Kada bi sunce izašlo, to bi trajalo kratko i bilo bi preblještavo, tako da su mi sve fotografije koje sam napravila u tim trenucima propale. Kako god da sam je zamolila da se okrene, lice bi ,,pregorelo" i sa tim dalje nisam mogla ništa da uradim. Zatim kada bi naišli oblaci, toliko bi sve izgledalo isprano i dosadno, da sam zaista u jednom trenutku htela da poludim. Suluda stvar je bila ta što me je Anamarija svojim strpljenjem tešila i što je apsolutno imala profesionalni pristup bez obzira što je to bio mali set za moj mali blog.

Da se dođe do Anamarije prvo je trebalo da kontaktiram njenu PR agenciju, ali zbog neke lude sreće ona je pristala da u sred svog odmora meni pokloni pola dana. Znala sam da to ne smem da uprskam, ali ipak jesam. Želela sam da svaki put kada pritisnem okidač dobijem savršenu fotografiju, ali od svih pokušaja koje sam napravila dobila sam samo nekoliko zadovoljavajućih. Pokazala sam joj sedam snimaka za koje sam smatrala da nisu loši, od tih sedam dopala su joj se dva, jedan od ta dva je ovaj na vrhu strane.

Žena koja za snimanje svoje kolekcije organizuje vojsku od 20-ak ljudi odobrila je dve moje fotografije, to nije loše, ali zašto taj dan nije bio bolji, zašto ja nisam bila skoncentrisanija, zašto? Ne znam zašto, ali nije ni bitno jer sam dobila mnogo više od par fotografija. Dobila sam prijateljstvo, dobila sam priliku da radim sa nekim do koga se ne dolazi lako, dobila sam priliku da provedem dan sa nekim ko je zahvaljujući svom radu uspešan u onome što radi. Šta više da tražim, dobila sam primer profesionalnog odnosa prema poslu i mislim da iz njenog ponašanja mogu mnogo više da zaključim nego iz par zabeleženih trenutaka.

Više puta je trebalo da njena robna marka A'marie dođe i u Beograd, ne znam zašto do toga još nije došlo, ali nadam se da uskoro hoće.

Btw. Anamarija je prva dizajnerka u Hrvatskoj koja je dizajnirala naočare za sunce. Ne smem ni da zamislim proceduru koja je potrebna da bi jedna ovakva ideja bila sprovedena u delo. Jedino što mogu da kažem je, svaka čast i samo napred. :)