Ko je kreativan, a ko normalan!?

Photo by Angie Style Guide

Sinoć smo Bojana i ja završile prvi deo našeg malog istraživanja o različitostima. O čemu se tačno radi reći ću vam kada sve bude gotovo. Za sada imam ovu fotografiju kao dokaz da smo nešto radile i kao sredstvo koje će nas podsećati da tu priču dovedemo do kraja.

Bojana ima pregršt interesantne obuće, ali ove što podsećaju na hokejaške klizaljke sa platformom su mi ubedljivo omiljeni par.

Na njoj to savršeno funkcioniše jer ima malu nogu i za razliku od mene poprilično je stabilna na ovoj visini.

Ideja da se hokejaška klizaljka pretvori u interesantnu žensku obuću i to na ovaj način snažno me je zaintrigirala.

Razlog zašto su mi baš ove cipele privukle pažnju je taj što ovih dana dosta pričam sa ljudima o kreativnosti i sistemu njenog razvijanja. Negde sam pročitala da bi se razvila kreativnost potrebno je da naviknemo mozak na razmišljanje izvan okvira, kako bismo stvorili nove misli. Poenta je povezivati ideje i informacije na neki nov način kako bi se stvorila neka nova ideja.

Gledajući ove Bojanine TopShop čizmice sve vreme sam pokušavala da shvatim na šta me podsećaju. Prva asocijacije je bila da one liče na klizljke, ali ubrzo sam shvatila da to nisu ženske klizaljke. Pokušavala sam da se setim gde i kada sam tako nešto videla i zašto mi je toliko važno da otkrijem kako je neko došao do ovog kreativnog rešenja.

Izgubila sam dosta vremena ,,kopajući" po netu, umesto da sam odmah razmišljala o situacijama i mestima gde sam tako nešto mogla da vidim. Nakon dužeg kliktanja, odustala sam od pretrage i uključila mozak ne bi li pronašla davno zaboravljenu sliku.

Bila sam otprilike šesti razred kada sam redovno sa drugaricama odlazila u ,,Pionir" na klizanje. Setila sam se svlačionice prepune malih hokejaša i njihovih roditelja koji im navlače klizaljke. Bila sam pomalo ljubomorna što istu stvar niko nije hteo meni da uradi, pa sam besno buljila u njihovu obuću za led. :) Ko bi rekao da ću posle toliko godina tu besmislenu situaciju povezati sa cipelama u 2011. godini i dobiti rešenje dileme koja me muči.

Saznanje da sam otkrila sistem po kome je neko došao na ideju da spoji ženske ,,platforme" i hokejašku vintage klizaljku još više me podstiče da uključim mozak i aktivno krenem da povezujem naizgled nespojive elemente, situacije, ideje, informacije iz svog života.

Sve ovo pišem sa ciljem kako bih i sebi pojasnila na jednostavnom primeru kako kreativnost funkcioniše. Najjednostavnije rečeno uzmeš jedan element sa jedne strane i povežeš ga sa drugim elementom, idejom informacijom sa kojom ti to ne bi palo na pamet iz prve.



Dakle, ako celu ovu stvar razumem kako treba, kreativnost predstavlja spajanje naizgled nespojivih delova u jednu celinu koja izaziva neku vrstu emocije.

Kada sam bila mala i kada sam pokušavala da radim stvari na drugačiji način, govorili su mi da se spustim na zemlju i da budem normalna. Dakle, nisam bila normalna zato što sam bila kreativna. Sada kada shvatam da sistem kreativne podvodi pod nenormalne, pogledajte šta Sir Ken Robinson (link za one koji bi ga radije poslušali na srpskom) ima da kaže na temu našeg obrazovanja i ubijanja kreativnosti u toku našeg odrastanja.

Sada je jasno zašto se mnogi od nas traže godinama ili se još nisu pronašli. U mom slučaju prošlo je skoro dve decenije kako bih shvatila da su moda, fotografija i pisanje ono što me čini.

Razmišljajući o svemu ovome mislim da i dalje ne želim da budem ,,normalna".

:* vas Angie