Angie na Web Festu

Sinoć sam bila na završnoj ceremoniji dodele nagrada za najbolje web projekte u ovoj godini.

S obzirom na to da na proglašenje koje je bilo u okviru Fashion Week - a za najbolji Fashion Web Project nisam otišla, ovu zvaničnu dodelu u ,,Božidarcu" nisam smela da propustim.

U toku spremanja malo sam se uspaničila, počela sam da prebiram po glavi šta bih mogla reći kad izađem na binu i da li uopšte treba nešto da pričam. Krijući se po kući malo sam uvežbavala redosled reči koji sam planirala da kažem kad mi daju mikrofon. Da li sam se na kraju držala svog plana nemam pojma, ali nešto sam promrmljala i sada upravo gledate u fotografije koje to dokazuju.

Zaista sam se prijatno iznenadila kada me je Neša srdačno dočekao na bini. Uz sve čestitanje od tri poljupca uručio mi je nagradu nakon čega mi je uvalio mikrofon da nešto kažem. To nešto sam i rekla, a onda smo još malo proćaskali, što baš i ne moram da prepričavam.

Kada sam sišla sa bine jedna od devojaka koja je bila u organizaciji odvela me je do snimatelja i novinarke koji su pravili mini intervje sa svakim od pobednika. Te pričice biće objavljene na web festovom sajtu, pa čim ih okače šaljem link da vidimo šta sam brbljala. Ako bude baš strašno možda i ne dam link, bolje da se ne blamiram baš preterano.

Što se tiče odeće koju sam nosila, srećna sam što mogu da kažem da su u pitanju sve domaći dizajneri.

Košulja i ogrtač su dela Jelene Stefanović. Svi oni koji kažu da njene kreacije doprinose da se osećate otmenije, zaista su u pravu. Ne pamtim kada mi je toliko bilo prijatno kao sinoć u njenoj košuljici koja, bukvalno, sve vreme mazi telo. Vrhunska svilena košulja je generalno moj omiljeni odevni predmet, a Jelenin izbor svile kao i besprekorno precizan kroj učinili su da baš nju izbarem za to veče. Što se tiče ogrtača, ništa toplije, mekše i elegantnije nisam mogla da izaberem za ovu priliku. Toliko je lep da mislim da ga nije preterano nositi ni tokom dana.

Pantalone ne bih posebno isticala, jer su napravljene po mojoj zamisli i meri, te mi je glupo da komentarišem da li su dobre ili ne. Bilo mi je bitno da u milimetar odgovaraju mom telu i mislim da je krojačica to uspela da sprovede u delo. Njihov sastav je 100% vuna i nosim ih u svim mogućim životnim situacijama, pa tako su dobro poslužile i sinoć.

Cipele, ah te lude cipele su LILU delo dizajnerke Danijele Biskup. Obožavam ih iz više razloga. Pre svega jako su udobne, napravljene su od kože i ono što je možda najbitnije, lako se kombinuju i uz dnevne i uz večernje kombinacije.

Tašnica je domaći vintage i za mene ima posebnu emotivnu vrednost. Dobila sam je na poklon od mame mog dragog, inače slikarke čija ću vam dela u nekom od narednih postova pokazati.

Što se tiče benda koji nas je sinoć zabavljao mislim da je to bio najbolji deo večeri. U pitanju su The Bestbeat i od sveg srca savetujem da, ako čujete da negde sviraju, odete na njihov nastup. Momci su toliko uvežbani i interesantni na sceni da stičete utisak kao da ste otišli na prave The Beatles - e.

I naravno sve ovo moralo je da se zalije sa mojim najvećim prijateljem, desnom rukom i takoreći sestrom Cokom. Osoba koja je najviše doprinela da ovaj blog uopšte postoji i ima kontinuitet je ova mala koja me redovno kritikuje, malteretira i tera iz dana u dan da budem bolji čovek, koliko je to naravno uopšte moguće.

Eto, tako je to bi bilo u kratkim crtama, a od sledećeg posta vraćam se mojim starim interesovanjima, ljubavima i modnim temama.

Ljubi vas Angie