Šešir moj

Photo by Bojana Bošnjački

Prvi svoj šešir kupila sam skoro pre desetak godina. Ako nekoga baš zanima precizno, mislim da je to bilo pre osam godina. U to vreme izbor šešira bio je sveden na nekoliko radnjica. Jedna se nalazila u Makedonskoj preko puta Doma omladine. Druga je i danas na istoj poziciji na Terazijama i pamtim još dve, tri koje su bile u Balkanskoj. Poneki šešir za ,,starije dame'' mogao se naći u Zmaj Jovinoj.

Danas nisam sigurna kakva je situacija po tom pitanju, ali ako neko zna neku staru zavučenu radnjicu gde imaju lepe šešire, bio bi od koristi ako bi sve nas uputio? Zaboravih da kažem da i u Zrenjaninu ima jedan čovek koji se bavi pravljenjem šešira i to čak mislim da je kod njega moguće naručiti željeni komad.

Videti dvadesetogodišnjakinju kako šeta ,,Fedora'' šešir sigurna sam da je mnogima izazivalo mučninu. Neki od prijatelja su se čak i šalili na moj račun, ali iz nekog mazohističkog razloga meni je to prijalo. Ne mogu da lažem i kažem da me je bilo sramota da ga nosim. Zaista nije, šta više uživala sam u tim danima. Ko zna koji se film tada odvijao u mojoj glavi, ali očigledno je da je neka od uloga bila namenjena meni. Luda glava!

Danas, kada nosim te šešire, imam potpuno drugi osećaj. Više ih niko ne primećuje, ni kod koga ne izizivaju jake emocije, ni pozitivne ni negativne. Izbor se drastično povećao, pa sada nikome nije čudno da vidi nekoga u bilo kojim godinama sa bilo čim na glavi. Bar se nadam da je tako!

Šešir je završni detalj, pa je to razlog više zašto ga doživljavam kao vrhunac neke odevne kombinacije. Kako po prirodi stvari stoji na vrhu tela, odnosno na glavi, mislim da je tom detalju vrlo važno pokloniti posebnu pažnju. Od njega zavisi da li će ,,priča" biti dobro ili loše ispričana.

Moji prvi šeširi bili su zapravo namenjeni muškarcima i proizvodio ih je čuveni ,,Begej''. Iskustva koja sam imala u tim prodavnicama bila su neprocenjiva. Kod prodavaca je izazivalo šok što neka klinka bilo šta razgleda, a još više čuđenja je stvaralo moje prebiranje po muškoj strani prodavnice. Kada bi videli da ne odustajem, uključivali bi se u moje komentarisanje da li je ovaj ili onaj šešir bolji. Bili su ubeđeni da muškarac za koga to biram ima posebno mesto u mom životu. Sećam se da me je to čak i nerviralo, jer nisam videla ništa čudno u tome što jedna devojčica bira za sebe mušku ,,fedoricu''.

Photo By Bojana Bošnjački

Kada sam prvi put ušla u prodavnicu šešira, nisam imala pojma koji je moj broj. Garantujem da većina muškaraca ne zna ni koji je njihov broj pantalona, pa zašto bih ja onda znala koji je moj broj muškog šešira. Iskusna prodavačica je lako ocenila da nisam bas sitna u tom delu pa mi je odmah dala 58. Braon je bio ok, ali je crni malo zapinjao. Kada sam pitala da li je to u muškom svetu manja glava, kroz polu zajedljivi smeh mi je rekla da nije. Dakle, imam glavu kao prosečan muškarac, pomislila sam: ,, Oh Bože, pa zar je moralo i to?''.

Ove priče sam se sinoć setila kada sam naprasno odlučila da premerim svoj obim glave. Nemam pojma šta me je spopalo i zašto sam to uradila, ali eto uradila sam. Broj koji sam dobila bio je fascinantan i to ni manje ni više nego 58,5 cm. Prasnula sam u smeh, jer sam se setila da mi je braon 58 bio ok, a crni sa istim brojem mi je izazivao blagi bol na čelu. Zašto mi je to bilo toliko smešno, ne znam, ali valjda kada nešto otkrijete posle dugo vremena bude vam drago, kao da ste pronašli zakopano blago.

Zapravo, sinoć sam se pitala na osnovu čega se šeširima daju brojevi. Mislim da me je to navelo da napravim mali eksperiment. Oni koji ovo čitaju u Americi, Engleskoj i Italiji  kada budu kupovali šešire neka ne očekuju ove brojeve. Kao što je i sa odećom razlika u brojevima, ove zemlje imaju neke svoje sisteme koji se razlikuju od ovog koji mi i većina Evrope koristimo.

Još jedna stvar koju ne smem da zaboravim tiče se oblika glave. Ako ste žena i želite fedora šešir onda savetujem da nipošto, kao ja, ne kupujete muške varijante. Shvatila sam da žene imaju nešto izduženiju glavu na samom vrhu u odnosu na muškarace. Taj mali detalj stvara osećaj kao da je šešir na samom vrhu i kao da će svakog trena spasti. Meni nije bilo teško da trpim tu neprijatnost, ali ko ne želi da se muči, taj ,,luksuz" sebi neće priuštiti.

Što se tiče oblika, svako mora prvo da otkrije koji oblik lica ima, pa tek onda da traži oblik šešira koji mu stoji. Kao i sa odećom i ovde je bitno postići balans. Samo oni koji imaju ovalno lice verovatno mogu staviti bilo šta na glavu. Svi ostali moraju pronaći model koji na njima funkcioniše. Kažu da oni koji imaju širu glavu trebalo bi da biraju one šešire koji će im naglasiti oči. To su oni koji imaju kratak obod spušten na dole. Možda nije loše da se proba sa ,,Trilby'' šeširima koji su zapravo potkategorija Fedore.

Nisam stručnjak iz ove oblasti, ali verujem u eksperimentisanje: ,,Probaj pa tumači!''.