Tattoo i Iva Miladinović

Photo by Angie Style Guide

Od kada se Coka istetovirala (više puta :)), počela sam ozbiljno da razmišljam na tu temu. Uvek su mi ta sitna skrivena obeležja, poruke i šifre bile interesantne, ali, kada sam ja u pitanju, nije mi baš jednostavno da shvatim koji me simbol u potpunosti predstavlja.

Druga, takođe nezgodna stvar, jeste činjenica da bi novi beleg na telu mogao da mi dosadi, a znak koji me trenutno opisuje, u starosti izgubi na značenju i značaju. Možda me životne okolnosti toliko promene da, na primer, trajni simbol na svom telu jednog dana prestanem da osećam kao deo sopstvenog bića.

Dok ne smislim šta bih, gde i zašto tetovirala, predstaviću devojku koja nema probleme ni sa samom sobom niti sa onim što ima istetovirano na sebi. Da bih u potpunosti stekla uvid u ovu supkulturu, pronašla sam na više mesta istetoviranu Ivu, tattoo majstora.

Viđala sam da žene tetoviraju neke sitne simbole, slova, imena oko zglobova na rukama i nogama, ali ne i Iva. Njen stav je da ako nešto radiš, onda to uradiš do kraja. Kroz razgovor sa njom i super prijatno popodne koje smo provele zajedno, shvatila sam da za nju tetoviranje predstavlja jako bitan deo života i da će sa tetoviranjem stati samo onda kada više ne bude bilo slobodnog mesta na telu.To je Iva! Taj stav u potpunosti mogu da razumem, jer, kako sama kaže, svaka tetovaža za nju predstavlja jedinstveni trag u vremenu. Osim što je podseća na određene stvari i drage ljude, oslikavaju određeni period života koji ne mora nužno biti ni lep ni loš, bitno je da je njen! Na taj način Iva ispisuje sopstveni život, beleži trenutke koji grade njenu ličnost.

Morala sam da je pitam ono što mene uvek kopka: ,,Šta ćeš ako ti dosade?!" Kroz blagi osmeh i neverovatno prijatnim tonom odgovorila mi je da na fotografijama iz vremena kada nije imala tetovaže sebi deluje nepotpuno. Objasnila mi je da ima osećaj da se rodila sa njima, da su sastavni deo nje i da bez tetovaža ne bi više mogla da zamisli sopstveni život!

E sada, pošto je i tattoo majstor, pitala sam je ko se više plaši tetoviranja, muškarci ili žene. Bez razmišljanja mi je rekla da žene dođu prestravljenije, ali da kada im spusti iglu na kožu i povuče prvu liniju, reakcija bude sledeća: ,,Šta, i to je to!?" Muškarci, naravno, dođu supersamouvereni i onda počnu da se preznojavaju, pa se prave da im nije ništa... Najbitnije je da taj blagi neprijatni nadražaj na kraju izdrže svi kako  bi dobili ono zbog čega su i došli.

Fascinantna mi je bila Ivina priča da je za velike tetovaže, preko celih leđa na primer, nekada potrebno godinu dana da se završe. Iskreno, nije mi baš najjasnije zašto bi neko odjednom želeo da uradi tetovažu preko celih leđa, ali dobro, to je stvar ukusa. Onaj Ivin ritual stalnog ispisivanja bitnih životnih trenutaka mi je mnogo privlačniji nego da odjednom,čak iako se radi o periodu od godinu dana, na sebi ostavim trag povelikih dimenzija.

Predrasude o tetovažama i ljudima koji ih nose, što se mene tiče, odavno su iščezle. Iva Miladinović je divna prijatna osoba, blage naravi, a kontrast između njenog nežnog lica i suptilne prirode sa jedne i ozbiljne tetovaže preko cele nadlaktice sa druge strane, upotpunjuje doživljaj koji ova mlada umetnica ostavlja na svakoga ko ima tu sreću da je upozna!