,,Nije neka drama"

Da datum poslednjeg objavljenog posta nije ostao zabeležen, nisam sigurna da bih lako uspela da ga se setim. Već su svi počeli da mi zameraju uz preporuku da moram da se uozbiljim... pod hitno!

I ranije se dešavalo da nekoga pitam da mi pozira, da proćaskamo za blog, pa da se predomišlja i na kraju pristane, ali u poslednje vreme kao da mi piše na čelu: ,,Molim vas, bežite od mene, neka se sve obaveze ovog sveta sruče na vas kako nikada ne biste mogli da pronađete nijedan termin za druženje i fotografisanje!”

Ni Coka ne prihvata moje ubeđenje da su se sile urotile protiv mene, pa mi kaže da pišem kao i ranije o neki drugim stvarima i da ne moraju to uvek biti priče o ljudima. Istina, ne moraju, ali je druženje, fotografisanje i pisanje o njima nešto što mi najviše prija pa mi je sada teško da se opet vratim na početke.

Ne mislim da je rešenje da vam prikažem svoje nove cipele i da pričam o tome koliko su divne, kada u mom okruženju ima toliko interesantnog sveta kroz koji mnogo više mogu da kažem šta volim.

Pa sada, kada sam već krenula ovako, prva, druga stvar, treća, možda i najvažnija je da trenutno radim kao oficijelni fotograf Jelen top 10 tuneje i da je teško prešaltati se na fine stvari koje mi, sa ove tačke gledišta, izgledaju čak snobovski. Specifičan je duh i atmosfera u kojoj se trenutno nalazim...

Ako neko voli stalne promene, onda sam to ja. Moram priznati da nisam očekivala da neću biti u stanju da paraleleno ,,vozim na dva koloseka". Razmišljala sam na koji način ljudi sebe uspevaju da ubede da na primer od 9h do 17h budu u kancelariji, a posle toga bez problema skinu odelo i masku i ubace se u neki drugi mode. Mislila sam da je to odlika šizofrenih, međutim sada shvatam to uspevaju samo jaki. Zaista nije lako u toku dana igrati dve potpuno različite uloge.

I ja preko dana igram jednu, a noću, kada se upale reflektori, potpuno novu ulogu, koja u meni izaziva znatno intenzivaniji doživljaj od onog dnevnog.

Nadam se da su posledice mog odsustva očigledne i jasne :)

Fotografisati koncerte povremeno je divna stvar, ali kada se isti odigravaju svake nedelje u drugom gradu... neprocenjivo je iskustvo! Provoditi vreme sa svim tim divnim ljudima toliko znači i inspiriše, da sam u potpunosti zaboravila i na lepe krpe i na fine stvari, samo mi je stalo do dobre zabave i druženja.

Jasno mi je da se u toku života u raličitim periodima intenziviraju različiti segmenti. Postavlja se samo pitanje kako ne zapostaviti ona stara interesovanja i navike na uštrb novih, onih koja su neko vreme bila uspavana. Razmišljajući skoro mesec dana o tome, došla sam do zaključka! Angie analiza je pokazala da ljudi samo ako su pod pritiskom i zadatim rokovima, bez problema mogu da se prebacuju sa jedne stvari na drugu. Od vremena koje posvećujemo i jednom i drugom i zavisi krajnji kvalitet i ishod! S obzirom na to da me niko osim Coke ne pritiska da pišem, jasno je zašto sam toliko dugo bila odsutna. :)

Ako od nekoga pokušavam da naučim da je moguće od 9h do17h biti na jednom poslu, a posle 17h ubaciti se u nešto sasvim drugo onda je to Coka. Njena sposobnost hendlovanja između najrazličitijih stvari i situacija je neverovatna, te moram prestati da kukam kako je to teško i uzeti stvar u svoje ruke: preko dana fotografisati fine i umerene, a noću fine i rasterećene!

 

Ovo su fotografije sa proteklih koncerata iz pet gradova u kojima smo bili, nadam se da ste uživali bar u njima ako ne u samom tekstu :)