Pijaca, život i Marija Bošnjaković

Ceo svet obišla sam sa Slavom, pa je došlo vreme da se malo vratim i na lokalne teme kao i našu svakodnevicu.

Razmišljajući šta je to što nikada nisam spomenula, a što čini duh Beograda i što je duboko utkano u naše živote, dođoh do zaključka da su to pijace. Iako za mene nekada omraženo mesto zbog mirisa, prljavštine i gužve, danas je to potpuno drugačije utočište za sve one koji vole stvaran život.

Estetika i čistoća koje su mi jako bitne, polako dobijaju i svoje mesto među tezgama. Prvi put sam priču o šarmu pijaca povela sa Sonjom Kovačev, kada mi je otkrila čitav jedan vintage svet, koji, ako ste dovoljno strpljivi za mizeran novac možete sebi priuštiti. Iako ,,kopanje" nije moj stil, više puta sam naletela na odlične komade nakita i stvari za kuću, tako da treba biti otvoren za sve, zašto da ne?!

Ona pijaca o kojoj ovog puta želim da pričam je pijaca bogata nasmejanim simpatičnim ljudima. Tezge pune šareniša već neko vreme su mi primamljive i sve češće uživam u nestvarnim razgovorima i temama koje uspostavljam sa prodavcima. Jednom mi se čak desila i priča o Photoshop-u, nije da sam baš dobila tips and trick, ali svakako sam bila fascinirana znanjem žene od pedesetak godina koja mi je prodala luk i krompir. Zvučalo bi bolje da mi je prodavala rukolu i cherry paradajz, ali neću da lažem, glupo je, ipak sam stvano kupovala osnovne stvari.

Verovatno samo kod nas i u Americi može da vam se dogodi da sa prodavcem, kelnerom, čistačicom, obezbeđenjem možete pričati i o astrofizici ako se samo malo zainteresujte za ono šta ti ljudi imaju da kažu.

Ova lepa dama koju sam ne tako slučajno izabrala za temu o pijacama je Marija Bošnjaković. Inače moja prijateljica na koju sam jako ponosna što je doprinela da se izgled pijaca podigne na jedan viši nivo. Prostora za ulepšavanje ima beskonačno što bi Sir Henry Royce rekao: "Accept nothing nearly right or good enough",  pa tako verujem da se ni Marija neće zadovoljiti trenutnim stanjem i da će u ime svih nas, učiniti sve što je u njenoj moći da ovi ćoškovi Beograda postanu još šarmantniji i lepši.

U toku fotografisanja, dogodilo se toliko zabavnih trenutaka da ne znam koji bih pre izdvojila, ali napraviću osvrt na najupečatljiviji događaj sa tezge. Dok sam fotografisala Mariju, inače sa gajbe koju sam postavila na sred prolaza, ljudi oko nas počeli su da se komešaju. Na trenutak mi je bilo neprijatno što privlačimo toliku pažnju, ali opet drago što smo tim ljudima priredile malo drugačije zabave od one na koju su navikli.

Sa više strana u jednom trenutku počelo je da odzvanja ime Ljuba, očigledno ,,domaći" čovek koga svi poznaju. Tihi žamor pretvorio se u opštu ciku i vrisku: ,,Evo ga Ljuuuba, slikajte njega.". Okrenuvši se ka njemu ugledala sam čoveka sede kose i brade, kako ozarenog lica stoji ispod plave nastrešnice. Svetlo je udaralo direktno u nju, tako da je Ljuba izgledao kao Veliki štrumf, potpuno plav od čudne refleksije, što mi je bilo dovoljno da se okrenem i uhvatim nestvarni trenutak, nestvarnog Ljube. Ljuba se odmah ubacio u mode manekena i krenuo da mi pozira. Njegovi pokreti su toliko bili smešni da je bukvalno ceo Đeram ustao na noge i krenuo da vrišti od smeha. Kada sam shvatila da Ljuba i ja imamo apsolutnu pažnju, počela sam da mu dajem instrukcije šta da radi, na šta je on zdrušno pristao, a što je vesela lica dovelo do potpune histerije. Marija se u neverici okrenula nekoliko puta oko sebe i kroz smeh me pitala: ,,Šta im radiš?". Onako presavijena od smeha na gajbi rekla sam joj da je Ljuba apsolutni superstar i da je on zaslužan za scenu koja se dešava. Trenutak iskrenog smeha koji je Ljuba izazvao u ljudima, mislim da je jedna od najvrednijih stvari koje su mi se dogodile u poslednje vreme. Tih par minuta apsolutne ljudske iskrenosti delovali su filmski, pa mi je žao što nemam zabeležen video snimak svih tih otvorenih očiju i zacenjenih lica, a i naravno Ljube svetog čoveka Đeram pijace.

Pretpostavljam da Ljuba nije baš ljubitelj interneta i blogova, pa ukoliko ga neko poznaje ili sretne u okolini Đerma, neka ga obavezno pozdravi od mene i kaže da smo mu Marija i ja beskrajno zahvalne što je nama i svima koji su bili prisutni ulepšao dan.

Eto, to je samo jedna od priča, verujem da ih svakodnevno ima na stotine, pa savetujem da ne propuštate ,,životne projekcije" koje mesta kao što su pijace stvaraju.