Balerina koja osvaja - Nevena Jovanović

Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da su sve devojčice kada su bile male želele da postanu balerine, ali da je u moru mojih devojačkih snova i ovaj bio prisutan, to je sasvim izvesno.

Kada su ustanovili da brže rastem nego što je za bavljenje ovom umetnošću potrebno, relativno lako su mi objasnili da sam "džin dete" i da zaluđivanje baletom mora prestati. Moja ljubav prema igri nikada u potpunosti nije ugušena, te zato sada, koristim priliku da vam predstavim svoju omiljenu balerinu, Nevenu Jovanović.

Iako jako mlada, ova prelepa devojčica igra u svim plesnim predstavama u  Bitef teatru.  Njena prva dramska predstava bila je "Poslednji čovek na zemlji" u režiji Nikole Zavišića, a njene omiljene uloge koje igra su u predstavama "Miris cimeta", "Karmen u četiri runde" i "Božanstvena komedija". 

Kada mi je u nekom od razgovora rekla da su njene uloge uglavnom malo grublje, to sam protumačila kao dobra razlog da je prikažem u potpuno drugom svetlu. Njeno lice mi je izgledalo dovoljno nežno, pa sam pomislila, kako bi lična priča Nevene Jovanović mogla biti ispričana na suptilniji način.

Photo by Angie Style Guide

Za vreme jednog od viđanja, objašnjavala mi je vrste baleta, pa sam tada saznala da pored klasičnog i savremenog, postoji i moderan balet. Nije mi bila baš najjasnije razlika, ali mi je Nevena dala jednostavan opis, koji ja kao običan smrtnik mogu da razumem. 

Pa se tako klasičan balet drži forme, a već ustaljeni pokreti vežbaju se do ludila. Bolje rečeno, proces usavršavanja u klasičnom baletu traje sve dok pokret ne postane savršen, ukoliko je to savršenstvo uopšte dostižno, kako ona kaže. 

Moderan balet, koristi elemente klasičnog baleta, ali forma nije toliko zacrtana, dozvoljeno je blago opuštanje tela. Dozvoljen je i takozvani "volumen" u pokretu, koji je inače, u klasičnom baletu vrlo ograničen.

Što se tiče savremenog baleta, u odnosu na prethodna dva, on je nešto potpuno drugačije. Služi se pokretom oslobođenim od stega, sve je dozovljeno i cilj je što bolje opisati neko emotivno stanje. Nije baziran samo na formi kao kod klasičnog, već je stil zasnovan na slobodi i improvizaciji pokreta. Ha! Sročih ovo nekako! :)

Kada je spomenula emocije to me je jako zaintrigiralo, naročito zbog novog Vendersovog filma. Znala sam da balet nije puka fizička aktivnost, ali posle filma "Pina" i razgovora sa Nevenom, shvatila sam da je to mnogo dublje od onoga što mi kao posmatrači, golim okom, možemo da vidimo. Prikazati neku emociju, otvoriti i ogoliti sebe pred publikom nije ni malo jednostavan zadatak.

Photo by Angie Style Guide

Svako od nas koristi različita sredstva ne bi li sebe što bolje prikazao spoljašnjem svetu. Kako bih stekla bar neki uvid u svoju sposobnost da sebe ili nekog drugog predstavim kroz pokret, shvatila sam da je to toliki emotivni i fizički napor za koji apsolutno nemam snage... i da, postoji razlog zašto su samo retki odabrani.

Jedna Nevenina rečenica u kojoj mi kaže da koreograf pored ekspresije emocija može da zatraži i fizički opis npr. plave boje, bila mi je najbolja potvrda da ozbiljno bavljenje baletom zahteva pored fizičke spremnosti i jaku emotivnu posvećenost i angažovanost.

Sistem asocijacija stvara različite pokrete, pa ukoliko treba da se izvede neki sinhroni plesni prikaz, koreograf može da izabere najbolje "plavo" od onoga što mu je ponuđeno među plesačima i uvrsti ga kao pokret koji svi ostali slede.  Neko kao asocijaciju za plavo korisiti nebo, neko more, neko vazduh, a nekome je plavo pojam slobode. U zavisnosti od toga kako se nešto doživljava, nastaje obilje pokreta koji oblikuju scenu u savremenom baletu.

Posebno mi je bilo interesantno i da je pitam, šta znači kada se igrač udara rukama po grudima. Odgovorila mi je da takav pokret posmatrač može da tumači i razume na više nivoa, ali da je to najočigledniji prikaz samopovređivanja. Rekla mi je još i da dok vežbaju, ponekad opadne motivacija i da se dešava da nije svaki dan stvoren za igru. U takvim situacija blago tapšanje iznad srca deluje stimulativno, jer se na taj način podstiče lučenje endorfina koji je jako bitan kada igrač želi da se ohrabri, motiviše ili bolje rečeno podigne iz lošeg energetskog stanja u koje je upao.

... i za kraj, najinteresantnija stvar u vezi sa Nevenom jeste način na koji ona govori. Kada to kažem ne mislim na njenu dikciju, intonaciju ili tome slično već na njenu estetizovanu gestikulaciju. O čemu god da smo razgovarale ona je uvek imala neki savršen pokret koji bi jasno dočarao ono stanje u kome se u tom trenutku našla. Kada je pričala o svom psu Gustavu, inače malom preslatkom jazavičaru, od silnog uzbuđenja zbog ljubavi koju oseća prema njemu, to nadahnuće i iskrenu posvećenost opisala je kroz blago podignutu bradu, dubok uzdah i šake okrenute ka gore. 

Neverovatno je koliko komuniciranje postaje bogatije i kompleksnije kada neko, u ovom slučaju Nevena, svoje misli, pored reči, precizno artikuliše i kroz pokret. Osim što mi je prijao iskren razgovor sa njom, veliko zadovoljstvo pričinilo mi je i njeno sofisticirano opisivanje stvari uz pomoć ruku i blagih pokreta tela.

Šta još da kažem osim da obavezno pogledate neku od njenih predstava, jer zaista vredi pogledati umeće ove talentovane lepotice.