Želela psa dovela Cileta

Image by Damir Rašić

Da mi je pre samo godinu dana neko rekao da ću umesto psa uzeti mačku, rekla bih mu da je totalno poludeo i da ne zna šta priča. Da mi je, takođe, u isto to vreme neko rekao da ću se ovoliko vezati za ovu životinju rekla bih mu da nema šanse jer, ako uopšte postoji ona podela na dog i cat people, ja sam oduvek bila u prvoj kategoriji. Šta se u međuvremenu dogodilo, nemam pojma... Iako sam celog života želela psa, shvatila sam da su moje navike mnogo primerenije ljubimcu kao što je mačka.

Dragi ljudi sa Korčule o kojima sam već pisala mislim da su uticali na to, kao i Veverica i Pantera, dve mace koje su me za deset dana letovanja potpuno opčinile. Zašto, kako i kada su simpatije prešle u opsesiju za mačkama, na to pitanje nemam odgovor.

U međuvremenu sam u gradu srela Natašu iz ulice De Polo. Nešto smo se raspričale u vezi sa mačkama i u jednom trenutku je spomenula da želi rusku plavu. Moje znanje o ovim životinjama se do tog trenutka svodilo na poznavanje dve rase, persijsku i sijamsku. 

Photo by Angie Style Guide

Ne znajući kako izgleda ruska plava, čim sam došla kući krenula sam da google-am ne bih li saznala kako izgleda ova rasa. Jako mi se dopala, ali to i dalje nije bila mačka kakvu bih ja poželela. Slučajno sam naletela na neku uzgajivačnicu na Voždovcu. Pored ruske plave, imali su i kartuzijske kao i britanske kratkodlake za koje sam tada prvi put čula. 

U tom trenutku, ispred mene se otvorio potpuno novi svet. Ruska plava mi je bila simpatična, ali sam ipak želela da pronađem neku koja ima malo buckastiju glavu. Učinila mi se interesantnom i kartuzijska, ali, i dalje, ta glava nije bila dovoljno okrugla za ono što sam zamislila.

Photo by Angie Style Guide

Kada sam kliknula pod britanska kratkodlaka, na tom sajtu, ispred mene, pojavio se mačak - meda koji je negde duboko, još iz najranijeg detinjstva bio tako jasno urezan u pamćenje. U toku daljeg istraživačkog puta saznala sam i zašto je meni ta mačka tako jasno u podsvesti, kao i šta je to uticalo da baš tako zamislim savršenu macu za mene. Saznanje da želim rasu koje je zapravo Mačak u čizmama, mačak iz Alise u zemlji čuda, Garfild, malo me je iznendaila. Kao mala sam mislila da je tako debeljuškasta mačka plod mašte i da, zapravo, one i ne postoje. Saznanje da su svi ti likovi bili inspirisani britanskom kratkodlakom za mene je postalo otkriće nad otkrićima. Samozadovoljenje da nisam izmislila mačku već da ona zaista postoji baš onakva kakvu sam je negde u dubini srca poželela, učinilo je da moj mozak mesecima, danima i satima, pored bloga misli samo na jedno, mog budućeg mačka.

Kada sam pitala ljude koji su imali ili imaju mačke da li bi pre izabrali mužjaka ili ženku mišljenja su bila podeljena. Oni koji su imali mačka su mi govorili kako su mačke divljakuše, a oni koji su imali mačke su mi objašnjavali da ako želim noćnu moru uzmem mužjaka. Nakon svih tih zbunjujućih informacija odlučila sam da poslušam samu sebe.

Photo by Angie Style Guide

Jednostavno sam postavila sebi pitanje da li je Garfild bio žensko? Nije! Da li je Mačak u čizmama devojčica? Nije! Da li je mačak iz Alise... OK nije! Dakle rešenje se samo nametnulo, a i onako sam uvek htela psa mužjaka. :)

Kada je odluka pala da bude dečak, trebalo je još samo odlučiti koje boje želim da moj mačak bude. Ovu vrstu pakla ne znam da li je skoro neko sebi priredio! Mnogi bi mi sigurno rekli da sam psihopata i da previše pridajem značaja trivijalnim stvarima, ali meni, koja se celog života bavim estetikom, pogađajte šta je bilo najbitnije! Izabrala sam rasu, izabrala sam pol, još da odlučim koju boju želim. Ta agonija trajala je više od deset dana. U jednom trenutku sam želela sivog, drugi dan beškasto - rozikastog, treći dan opet sivog i to ludilo mi nije davalo mira. Stručnjak sam za samoopterećivanje.

Kada sam se umorila i samoj sebi "spalila" mozak, odlučila sam da se opustim dan dva, pa da opuštena nastavim dalju pretragu. Đavo mi nije dao mira i, u jednom trenutku, kvrcnulo mi je nešto u glavi da treba da pogledam reklame za Whiskas. Nakon prve scene moj vrisak je bio toliko jak da mislim da je komšija, koji je inače nežnijeg karaktera, skočio sa svoje fotelje. Čak se i Damir koji me trpi sve ove godine, sa čuđenjem zarotirao i upitno me pogledao.

Photo by Angie Style Guide

Kroz cijukanje sam mu rekla da ću ili umreti ili imati tu mačku. Nije ni odobrio ni negirao, ostao je zbunjen jer skoro deceniju istražujem kog psa želim da kupim. Verujem da to stvara zbunjenost kod ljudi, ali to vam je blizanac, ko razume ne reaguje, ko razume verujem da poželi da nas ubije. :)

Kopajući dalje po uzgajivačnicama nađem jednu u Zagrebu, ali mi cena nije odgovarala. To veče se toliko rastužim da sam pomislila nema šanse da si priuštim ovo savršenstvo prirode. Prespavam tu noć i pre nego što je Dacke ustao krenem da istažujem gde još ima ovaj mačeći anđeo da se nabavi. Posle iscrpljujućih sati kliktanja, naletim na mađarski sajt i odgajivačnicu koja se bavi samo ovom rasom. Inače, ne rekoh da se ta šara zove Silver Tabby. Ne bude meni teško da im pošaljem mail da sam zainteresovana, i u roku od pola dana gospođa Andrea odgovara da imaju dve ženkice u poslednjem leglu, i da, ako baš toliko insistiram, mogu da sačekam sledeće leglo koje na svet treba da stigne za dve nedelje. Možete misliti moju agoniju i iščekivanje da li će se omaciti bar jedan mužjak.

Photo by Angie Style Guide

U međuvremenu sam odgledala sve moguće klipove na You Tube - u, iskliktala nebrojeno fotografija, iščitala na stotine strana kakav je karatker ove rase. I na sve to, da bih bila 100% sigurna da ću sa ovom macom biti kompatibilna, rešila sam test na Animal Planet - u. Rezultat koji sam na kraju dobila bio je i više nego zadovoljavajuć. Moji zahtevi su bili da mačka ne mjauče preterano, da bude inteligentna, da ne bude patološki vezana za mene, da ne bude hiperaktivna i tome sl. Sve ono što je meni bitno i u skladu sa mojim potrebama, navikama, ritmom života, sve to sam poželela u jednom biću i našla ga pod nazivom britanska kratkodlaka mačka Silver Tabby.

Posle te dve krvave nedelje za koje sam mislila da nikada neće proći, javila se Andrea i rekla mi da u leglu ima pet mačića i da su svih pet mužjaci. Koja je verovatnoća da će se to dogoditi? Pomislila sam kako se na kraju isplatilo to što sam od nervoze i iščekivanja osedela i ostala bez noktiju na rukama.

Pošto sam prva pokazala interesovanje pre nego što su mace i došle na svet dobila sam privilegiju da biram. Kada sam ih onako male videla na fotografiji bilo mi je teško da se opredelim. Bila je to još jedna teško rešiva dilema. Odlučila sam da ono koje mi prvo u toj maloj gomili privuče pažnju, postane moje. Umesto jednog privukla su me dva.

Photo by Angie Style Guide

Andrei sam poslala poruku da između dva mačeta ne mogu da se opredelim, ali da mi je ovo koje se tada zvalo Fila, a sada se zove Cicko - Cile, za nijansku slađe od ovog drugog.

Rekla mi je da joj što pre javim jer već ima i drugih ljudi koji su takođe zainteresovani. Dok sam se ja javila svi su bili već rezervisani osim mog Cicka koji je očigladno čekao mene.

Tada još uvek niko nije imao pojma da smo platili kaparu i da ćemo oko Nove godine ići u Segedin da ga pokupimo. Tek krajem novembra nisam više mogla da izdržim pa sam svima koje i znam i ne znam ispričala da ću biti ponosni vlasnik Silver Tabby - še. Jedino nisu znale Dacketova i moja mama. Dogovorili smo se da to bude iznenađenje. Mislim da smo u tome i uspeli jer nas više niko ne pita kako smo mi, već samo kako je Cile.

Da mi je neko rekao da ću se toliko sludeti sa mačkom, ne bih mu verovala. Mislim da ovu emociju mogu razumeti samo oni koji imaju neku životinju. Ovu ludačku ljubav teško je rečima opisati, zato svi koji nemaju neko ljubimče, obavezno neka ga nabave, jer život bez jedne ovakve proživljene radosti, mislim da nije potpun.

... a u nastavku sledi...

... saznajete sve o vragolijama malog Cileta, britanskog džentlmena zarobljenog u telu benglaskog tigra.

 (Poslednja rečenica pozajmljena je od Nevene Janković) :)