Svi mi koji volimo Italiju

U poslednje vreme Coka i ja manijačimo na ,,sofa surfingu". Milsim da smo postale zavisne od gledanja filmova i da što ih više gledamo sve više imamo potrebu da taj čin sve češće ponavljamo. Lako pređemo tu čarabnu granicu kada i ne primetimo da smo se zarobile u nekoj novoj stvari koja nas iznova fascinira. Sa filmom je isto kao i sa hranom, pićem, bilo čime. Još davno beše kada smo gledale po jedan film nedeljno, pa jedan svaki treći dan, da bismo na kraju i ne primetivši sada već postale zavisne i tu radnju ponavljamo svaki dan. Da ne spominjem da moja draga prijateljica stiže da prati i sto pedesetu epizodu neke serije ili upravo traži osmu sezonu neke druge, ali to je sada već neka druga tema. :)

U toj gomili priča, dešava mi se da one, koje mi se nisu preterano svidele nekako zaboravim, kao da mozak filtrira šta je ok zadržati, a šta ne. Čini mi se da ,,motor" u glavi pamti i registruje samo one filmove koji podstaknu isključivo jaku emotivnu reakciju u bilo kom smislu. Nebitno je da li je ona pozitivna ili negativna, bitno je samo da je jaka, da je pamtljiva, da ima snagu da se ureže i ostavi traga.

Photo courtesy of Magnolia Pictures

Ne bih nabrajala koji su sve filmovi ostavili moju dušu zatečenom, ali ovaj koji sam upravo odgledala i koji se zove ,,I am love"  nije me ostavio ravnodušnom. :) Osim beskrajnog strpljenja koje je potrebno za gledanje jednog ovakvog igranog dela, vratila su mi se sećanja na Italiju koja je i oblikovala moje poimanje stila i estetike. Kroz ovaj film se provlači puno stvari koje volim tako da ne mogu da prestanem da premećem po glavi svu tu predivnu arhitekturu, enterijere, hranu i kostime koji se pojavljuju.

Photo courtesy of Magnolia Pictures

Milanska otmenost koju u isto vreme obožavam i mrzim, toliko je dobro prikazana da sam ostala gotovo ,,sleđena" koliko je slikovito preneta na ,,platno". U ovom filmu sve je opisano beskrajno senzualno i strašno. U nekim momentima se ono što je previše lepo zbog te svoje savršenosti čini užasnim i nepodnošljivim, šta više ružnim. Sve što bih u nekim trenucima i poželela da bude deo mog života, u nekom sledećem bi ta ista stvar u meni izazivala strah i zebnju. Srećom, ne ispunjava nam se sve ono o čemu maštamo! :)

Photo courtesy of Magnolia Pictures

Nikako ne mogu da propustim priliku, a da ne iskomentarišem savršen kostim. Malo je čak i smešno reći da je to kostim, to je više refleksija italijanskog viđenja lepog, sofisticiranog i elegantnog. Ovaj film prikazuje ideal oblačenja, instant rešenja za otmenost. Ako samo pomislim na prelepe narandžaste pantalone uklopljene sa svetlo plavom košuljom, bojim se da ću pasti u depresiju što baš tu kombinaciju nemam sad i odmah. Mislim da je od večeras moja defininitivna odluka da ću sledeću prolećnu sezonu započeti sa bilo kojim odevnim predmetom u narandžastoj boji. Iako je ranije ne bih ni pogledala i ovom odlukom kršim sopstvene principe, još jednom ću se ugristi za jezik i reći samoj sebi: ,,Nikad ne reci, nikad, jer ćeš baš ovog proleća ipak obući  nešto narandžasto od koga si toliko bežala!". ;)

Photo courtesy of Magnolia Pictures

Film kao film možda neke neće jako oduševiti, ali činjenica je da požljivo posmatranje detalja, sasvim sigurno nikoga ne može ostaviti ravnodušnim. Na sve to, ako se uzme u obzir da je ,,Io sono l'amore" nominovan i za Oskara u kategoriji za najbolji kostim, onda bi definitivno svi oni koji vole lepe stvari trebalo da ga pogledaju.

Kiss