Igor Gligorov - tvorac Soulines gramofona

Igor Gligorov - čovek enciklopedija kada su u pitanju muzika, fizika kao i njihov međusobni odnos. Njegovo detaljno poznavanje svake od ovih oblasti na trenutke plaši, pa snimljen razgovor od sat i po mesec dana nisam bila u stanju adekvatno da prenesem. Na kraju, odlučila sam da se držim delova razgovora koji su mi ostali najupečatljiviji.

Kada pomislim na Igora, jedino što mi pada na pamet je miks detaljnog poznavanja muzike i njenih pravaca, prenos zvuka i ludačka potreba za kastomizacijom.  Svi ti elementi čine gramofon koji je kreirao i koji ljubitelji kvalitetnog zvuka prepoznaju kao Soulines.

Igor je od najranijeg detinjstva okružen muzikom i instrumentima, završio je muzičku školu, preslušao bezbroj ploča, a zatim u sedmom razredu otkrio punk kulturu. Stavovi koji čine okosnicu ovog muzičkog pravca, naveli su ga na DIY pristup životu, što je na kraju rezultiralo njegovom verzijom gramofona.

Pre desetak godina bavio se uvozom i distribucijom kablova, a njihovu prezentaciju vršio je na svom starom gramofonu. Ljudima je ta demonstracija bila interesantna pa su počeli da mu donose svoje stare gamofone. Uz pomoć mašinskog znanja, kreativnosti i pasioniranog odnosa prema muzici počeo je da ukršta više gramofona koji ne rade u jedan unikatni koji radi. Njegovi prijatelji takođe ljubitelji vinila videvši da mu to odlično ide sve češće su dolazili sa zahtevima da im prespoji ,,nekoliko žica" i napravi jedinstvenu stvar.

Shvativši da se njegovo umeće traži, došao je na ideju da napravi TT Recycled. Od bezazlene ideje da spasi tri stara gramofona i sažaljenja da ih baci, Igor je stvorio potpuno novi identitet ,,muzičkom instrumentu". ,,Kao što koža na bubnjevima vibrira, ili žice na instrumentu vibriraju tako i igla na gramofonu vibrira..." , zato, Igor povlači paralelu između instrumenata i gramofona, koji zbog istih karakteristika naziva muzičkim instrumentom. Okružen instrumentima i duboko vezan za zvuk, prošao je sve muzičke faze pa i onu da ima svoj bend. Nije mi rekao kako su se zvali, ali se sećam da mi je kroz smeh izustio da je to zvučalo kao ,,Joy Division psihodelija". Zbog svih tih faza koje je prošao uspeo je da kreira ,,kutiju za prenos vibracija" kojoj ljubitelji i poznavaoci kvalitetnog zvuka ne mogu da odole, a koja je iz faze reciklaže, prerasla u ozbiljnu serijsku proizvodnju. Hermes DCX, Dostoyevsky DCX i Kubrick DCX čine ovo carstvo i svaki od naziva jasno implicira koju emociju i simboliku je Igor želeo da prenese.

Kao i u svemu da bi se došlo do vrhunskih rezultata neophodna je doza ekstremizma i apsolutne posvećenosti kako bi nastalo nešto novo. Kako sam kaže, izloženost klasičnoj muzici još od najranijeg detinjstva do te mere mu je razvila razumevanje ,,vibracija", da i zvuk veš mašine za njega može predstavljati muziku. Dakle, kada razmišljam o Igoru kao čoveku u kome su se sudarili muzika, mašinstvo i punk, sasvim je logično da je morao proizvesti nešto što svira, a o čemu mora da se razmišlja matematički.

Interesantan mi je razvojni put koji je on imao, kao i otkriće da na osnovu prvih dvadesetak godina života može da se zaključi u kome smeru naš život može dalje da teče. Energija koju u nešto ulažemo, kultura koju konzumiramo, vaspitanje i odnos koji nam porodica prenese sigurno će izgraditi ono što mi postajemo sutra. Svi ti uticaji koji su na nas vršeni ili koje smo birali mogu nam olakšati shvatanje nas samih i pomoći nam da se ukoliko to već nismo uradili, usmerimo na ono što je najlogičnije za nas.