Di(v)na Dina Harović

Retko se dešava da me neko oslobodi da se otvorim, a da ga, pritom, skoro i ne poznajem. U tome je uspela Dina Harović.

Dinu sam nedavno upoznala. Vrlo brzo smo postale bliske i sada mi se već čini kao da smo dugogodišnje prijateljice. Imamo toliko zajedničkih tema i toliko sličnih interesovanja... Priznajem da mi je teško da pišem o nekome ko mi je toliko sličan, a o kome, u suštini, znam tako malo.

Dinu sam prvi put videla na Jelen Top 10 turneji na kojoj smo zajedno radile. Privukla me je njena nenametljivost, profinjenost, blaga melanholija i  nestvaran mir kojim zrači. Bilo mi je veliko zadovoljstvo kada je pristala da je fotografišem nakon skoro tri meseca profesionalnog druženja koje, ni u najmanju ruku, nije slutilo da će se pretvoriti u prijateljstvo.

Photo by Angie Style Guide

U njenom društvu je toliko prijatno da je izuzetno lako osloboditi se i pričati, pričati, pričati. U retkim trenucima u kojima nisam bila previše naporna, kada je uspela da nađe prostor da i sama nešto kaže, i ona se otvorila, ali skromno i nenametljivo. Sve ono što nisam uspela da dokučim na osnovu vizuelnog doživljaja, uz čašicu razgovora, postalo je kristalno jasno. Dina voli film, tople boje, egzotičnu kuhinju... U njoj se krije mnogo toga intrigantnog.

Saznala sam da je jedno vreme živela u Sevilji gde je studirala filmsku produkciju. Putovala je po bliskom istoku i severu Afrike. Eto objašnjenja za toplinu koja se oseća u njenom prisustvu!

Naše priče se nikada ne završe na jednoj oblasti, pa ih, u nedostatku vremena, ponekad nastavljamo na četovima ili razmenjivanjem mejlova, posebno kada je tema film. E sad, da ne bih skrnavila divno pismo koje mi je jednom prilikom uputila, citiraću neke od divno napisanih redova.
Dina sebe ne smatra filmskim ekspertom, ali na osnovu preporuka koje mi je dala, mislim da ima potencijal da blagovremeno postane.

Photo by Angie Style Guide

,,Navela bih nekoliko reditelja čiji rad cenim:

Wong Kar Wai - zbog njegove estetike i vrlo prepoznatiljivog stila koji se provlači kroz sve filmove, zbog lucidnog i elegantnog doživljaja stvari. Fotografija i svetlo su veoma dominantni u njegovim filmovima, i sve se bazira na simbolici. Takođe ima puno fantastike. Sve priče iz njegovih filmova se pričaju na više nivoa, slojevito... Preporučila bih ti da pogledaš „In the mood for Love“, „2046“, i „My blueberry nights“, njegov poslednji dugometražni.

Julio Medem - zbog harizmatičnog i veoma strastvenog pristupa svakoj temi.
Njegovi filmovi su uvek nabijeni tenzijom, spremni da  preispituju naša moralna načela i sopstvene granice ukusa, pravičnosti, vrednosti, ljubavi... Posebno volim neke od njegovih ranih radova kao što su kratki filmovi „Fideos“, „El ciego“ , „Patas en la cabeza“ i, naravno,  proslavljeno ostvarenje „Los amantes del círculo polar” (Lovers of the Arctic circle) u kome dolaze do i zražaja svi čulni podsticaji koji nas privlače ka nekoj osobi. Taj film je pun divnih dugih kadrova, pejzaža, haotičnih stanja likova opijenih strašću, i sve to uz divnu muziku…

Photo by Angie Style Guide

Špansku kinemtaografiju sam detaljno upoznala tek pošto sam počela da živim u toj zemlji. Mislim da krije veliki broj vrsnih autora. Prventstveno su to provokativni i lucidni autori koji nemaju dlake na jeziku. Takvi su, naravno, Alejandro Amenábar, Pedro Almodóvar, Isabel Coixet… Bliski su mi i autori poput Achera Mañasa, Fernanda Leóna de Aranoa, Montxoa Armendáriza, Chiqui Carabantea, itd. koji se bave nekim intimnim ,,običnim“ pričama i prenose snažnu sirovu emociju... (nadam se da te sad neću udaviti španskom kinemtaografijom :P).

Izdvojiću i dva lationamerička autora koja mnogo volim. Matias Bize - gledala sam samo jedan njegov film, „En la cama“ odnosno „U krevetu“, i ne bih ništa posebno rekla o njemu osim da ga vredi uporediti sa „Nuit#1“ (nedavno sam ga gledala u Zadru), francuski film koji dačarava jednu sjajnu atmosferu i zaista te prodrma iz temelja... Drugi je Alejandro Gonzalez Iñarritú. Filmovi poput “Amores Perros” i “21 grams” su me naveli da i sama zakoračim u svet filma i počnem time da se bavim. Volim priče predstavljene na više nivoa, isprepletane ljudske sudbine, karike koje se međusobno povlače i potiru... Takvi filmovi su upečatljivi i njihove priče se teško zaboravljaju. Poslednji takav koji sam odgledala a čija je fenomenalna muzika Sigur Rosa upotpunila doživaljaj, jeste „Café de Flore“, mistično i strastveno ostvarenje...

Photo by Angie Style Guide

Dokumentaraci koje bih ti od sveg srca preporučila su sledeći:

„José y Pilar“ – priča o poslednjim godinama života slavnog pisca Jose Saramaga. Njegova harizma, optimizam i želja za životom su toliko jaki da nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim.

„Marina Abramović – The Artist is Present“... Takođe sam ga nedavno gledala na Beldocsu. Nisam neki poklonik konceptualne umetnosti, odnosno performansa, i o Marini sam zapravo znala malo (ono osnovno) pre nego što sam pogledala film, ali emocije koje izaziva su me raspametile! Očarana sam njenom ličnošću i umećem auotra filma da nas potpuno uvuče u atmosferu i ovlada svim našim čulima...

„51 Birch Street“ - intimna, porodična priča u kojoj sam se momentalno pronašla, koja mi je evocirala mnoga sećanja iz detinjstva i pokrenula pitanja kojima bih i sama želela da se bavim kao autor... Ovo ostvarenje mi je dalo deju za jedan film i temu kojom ću se, nadam se, u budućnosti i baviti. U pitanju su zamke prošlosti, sećanja i uspomene..."

Eto, pa sami zaključite koliko je di(v)na ova Dina. :)